Zamislite ovo: jutro, budite se u mekanom krevetu (deca još spavaju – čudo neviđeno), a vi već imate plan – doručak na miru, kafa koja nije podgrejana tri puta i ceo dan bez „šta ćemo za ručak?“.

Prebacujete se u SPA, deca u kutak za igru, a vi konačno imate vremena da završite onu knjigu koju vučete još od leta. Kad padne veče, svi na okupu, osmesi do ušiju, i ta jedna misao: „Kako mi je trebalo baš ovako nešto.“