Da li je život bez spavanja moguć?
Pravo na dokolicu
Zašto prema dokolici (ili dosadi) moramo da se odnosimo kao prema problemu koji bismo kao društvo trebali rešiti? Zašto je zanemarivati, kada je to oduvek bila privilegija slobodnog čoveka?
Pravo na dokolicu
Vrnjačka Banja, 20. mart 2022.
Zašto prema dokolici (ili dosadi) moramo da se odnosimo kao prema problemu koji bismo kao društvo trebali rešiti? Zašto je zanemarivati, kada je to oduvek bila privilegija slobodnog čoveka?
Dokolica, reč koja se odnosi na vreme koje nije ispunjeno radom i obavezama, već na slobodno, raspoloživo vreme, koje je namenjeno samo nama i našim mislima.
Iako u osnovi, i možda na prvu loptu u ovom savremenom i prezauzetom društvu, ima negativno značenje, dokolica zaista ne pripada i nije namenjena samo „lenjim“ ljudima. U eri neprestane i sveprisutne komunikacije, stresa, posla i rokovima koje konstantno probijamo, moramo se složiti da je dokolica postala privilegija.
Zapravo, ne samo što je postala privilegija manjeg broja ljudi, već i svojevrsna veština kojom je neophodno ovladati. Kultura „zauzetosti“ dovela je do toga da vreme provedeno sa samim sobom, u tišini, mnogima postane neprijatno, i gotovo neprirodno stanje. Dokolica kao takva, služi da mozgu pruži priliku da se odmori od informacija i senzacija kojima ga neprestano obasipamo tokom dana, iako ni njemu nekada nije lako da uspe u tome.
Od koga najbolje možemo naučiti o dokolici?
Pa naravno, od dece. Dok se igraju i zabavljaju, deca retko primećuju dešavanja oko sebe, ne razmišljaju o smislu života ili svrsi, već se igraju, igre radi. Sličan efekat na nas odrasle imaju svesna šetnja, boravak u prirodi, izležavanje u krevetu, ručni rad i hobiji.
Dokolica nije samo odmor za dušu i telo, to je trenutak kada pustimo misli i mozak da nesputano lutaju, trenuci kada se prepuštamo mašti i bezbrižnosti, i baš u tom momentu, dokolica postaje izvorište kreativnosti, inovacije i istinskog zadovoljstva.
Zauzetost, kao lažni statusni simbol modernog doba
Više nije tajna da mnogi od nas drastično precenjuju svoje obaveze, dok potcenjuju vreme koje imamo za sebe. Zauzetost se često brka sa produktivnošću, ali kako da nađemo više vremena za ono što nam je važno, kako bismo mogli da izgradimo živote koje želimo, u vremenu koje imamo?
Zapravo, vrlo lako. Sve što radimo, je samo naš lični izbor, i umesto da kazemo „nemam vremena“, ispravnije je reći „nije moj prioritet“.
Umesto da stvaramo svet u kome imamo sve više i više stvari koje treba obaviti, treba težiti svetu gde imamo više vremena za razmišljanje, više vremena za porodicu, za postojanje i aktivnosti koje su nam važne, jer samo one pozivitno doprinose kvalitetu našeg života – emotivnog, ličnog i profesionalnog.
Vreme koje imamo na raspolaganju je elastično i prilagodljivo, a prezauzet život zaista nije jedini način življenja. Svako od nas ima 168 sati u nedelji. Zauzetost nije ništa drugo nego izbor. Jedina prihvatljiva zauzetost treba da bude ona sa samim sobom.
.
[drawattention]
[mapsvg id="3162"]
Želite da budete u toku sa najnovijim vestima, promocijama i ponudama iz našeg Resort-a?
Prijavite se na naš newsletter.