Name: Pegaz Holiday Resort
Address: 25 Milosa Oblica, Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja, Serbia
Telephone: +381 36 200020
Price range: $$

Rezerviši svoj boravak do 15. juna i ostvari 20% popusta

POKLON VAUČERI

Rezervišite direktno za najbolje cene

Datum dolaska:

Broj noćenja:

Pristupni kod (opciono):

Promeni / Otkaži rezervaciju »

Kako izgleda odmor u Pegazu?

Kada nam radna agenda diktira ritam života, brzina je postala vrednost kojom merimo uspešan dan. Živimo pod imperativom produktivnosti, i jedva čekamo vikend da se resetujemo. Kao da smo aparati koje treba vratiti na fabrička podešavanja.

Autentični odmor u Vrnjačkoj Banji by Jelena Bašević

Vrnjačka Banja, 05. septembar 2022.

Pitam se zašto nam je toliko teško da usporimo. Da li planiramo odmor, uživanje i opuštanje, ili se to dešava usput i slučajno, ako i kada ostane vremena?

Dugo nisam bila jedna od onih kojima je periodični predah u agendi, ali sam u poslednje vreme shvatila da, ako ne planiram takvu vrstu odmora i opuštanja, telo će me podsetiti da mi je preko potrebno. Zato su mi produženi vikendi van grada postali značajan deo rasporeda.

Slowliving:
podsetnik na usporavanje

U poslednjih godinu dana dva puta sam boravila u Pegazu: u jesen i u leto. Prvi put stigla sam sa laptopom i potrebom da u toku jednog produženog vikenda promenim (radno) okruženje i izmestim se od uobičajene beogradske jurnjave. Drugi put mi je jedini cilj bio da se sasvim isključim i zaboravim na to-do listu, dok u jeku leta Banja na Love Festu-u slavi muziku.

U dva potpuno različita godišnja ambijenta, pratio me isti osećaj i zaključak da je usporavanje način obnavljanja. A u Pegazu su podsetnici na usporavanje na svakom koraku. U hodnicima, u spa centru, u sobi na noćnom ormariću. Uče nas da budemo prisutni i svesni onoga što nam je potrebno da bismo bili u ravnoteži. Kako da se obnovimo, a ne da se resetujemo. Ono što je prirodno, i što je blisko čoveku, to se ne resetuje, nego obnavlja, jer mi nismo mašine.

Ušuškana u tišinu apartmana, veći deo dana družim sam se sa knjigama, a ne sa ekranom. I to sa knjigama koje pronađem u holu hotela. Šta god da odaberem za čitanje, uvek mi pomaže da se vratim sebi i svojim potrebama, jer knjige postavljaju značajna pitanja ili daju još značajnije odgovore. Uveče listam stranice umesto da skrolujem po ekranu telefona. Ne podešavam budilnik, ravnam se jedino prema doručku, ručku i večeri. Zato nije čudo što je čitanje deo Slowliving koncepta.

Slowellnes spa centar:
čula su probuđena

Uvek zakazujem termin u spa centru između doručka i ručka. U doba dana kada mi je obično najveća produktivnost, biram bademantil umesto poslovnog izdanja. Ostavljam telefon u sobi i vreme kao da zaista usporava.

Spa time. And living is easy… Tu vežbam da ne razmišljam o onome šta i kako treba, nego šta i kako mi prija. Od šest sauna koliko ih je u spa centru, uvek najradije biram bio saunu, jer mi temperatura sasvim prija, kao i miris biljaka koje isparavaju. Na drugom mestu je slana soba zbog osećaja soli na koži i podsećanja na morske dane, čak i kada je napolju hladno i tmurno.

Sledećeg dana spa centar na replay, samokritika na mute, uživanje na loop. Zakazujem masažu po preporuci zaposlenih. Jedino masaža može da pokrene onaj okrepljujući osećaj u telu kada se uspostavi ravnoteža i probudi svaka ćelija.

Vrnjačka banja:
šetnja promenadom i parkovima

Kad god sam u Vrnjačkoj Banji, odem u bar jednu dugu šetnju parkovima i promenadom. Obavezno do amfiteatra gde se održava Festival fimskog scenarija, zatim svratim u Japanski vrt da vidim prelepe stogodišnje platane i popijem vodu na nekom od termalnih izvora. Banja je za mene oduvek bila mesto gde se ukrštaju tradicionalno i moderno, bogatstvo prirode i bogatstvo naše kulture.

Uživam posmatrajući živopisne tezge sa raznovrsnom robom i šaljive suvenire koje samo ovde mogu da se pronađu. Ljubaznost na svakom koraku. Ljudi su uvek nezamenljivi začin boravka, jer nema pravog gostoprimstva bez lepe reči. Ne pozdravljaju me samo sa „dobar dan“ nego i sa „kako ste?“ pa često odlazim sa prijatnim razgovorima kao suvenirima.

Brunch u Adutu za kraj posete

Posetu Pegazu zaokružim nedeljnim brančom u restoranu. Ispostavi se da taj branč bude više od hrane. Pošto putujem sama, baš tu upoznam nekoga i raspričam se o utiscima iz hotela i iz banje. I nekako uvek tema bude baš to usporavanje, potreba da se izmestimo i damo sebi oduška toliko da napunimo baterije za naredni period.

Svakome je potreban ovakav hedonistički vikend. Više nego dvaput godišnje. Ali ja uvek imam osećaj da je trajalo duplo duže. Valjda zato što je mnogo prijalo.